Tonet nameštaj

~ Od ambijenta bečkih kafea 19. veka do progresivnih čeličnih konstrukcija u 20. veku ~

Na slici možemo videti Tonet stolice u ambijentu tipičnog bečkog kafea iz epohe Fin de siècle.

Jedna od specijalnosti antikvarnice „Voulez – Vous Art“ jeste nameštaj Tonet. U potrazi za originalnim i lepim primercima odlazimo u Beč, u grad u kojem su od druge polovine 19. veka kreirani mnogi od legendarnih komada Tonet nameštaja, koje će postati ikone dizajna, aktuelne i omiljene do današnjih dana.

Put porodične firme Tonet do internacionalnog uspeha nije bio lak, ali je bio nezaustavljiv.

Taj put otpočinje kada je u malom gradu Bopardu na Rajni, u tadašnjoj Prusiji (danas Nemačka), Mihael Tonet (Michael Thonet, 1796 – 1871) nastavio da se bavi zanimanjem svog oca, kao majstor za izradu nameštaja, da bi 1819. preuzeo vođenje posla u očevoj radionici. On je po prirodi bio inovativan i preduzetničkog temperamenta, tako da je već kao mladić, u svojim dvadesetim godinama, počeo da eksperimentiše sa alternativnim tehnikama za savijanje furnira drveta, prilikom izrade nameštaja u tada aktuelnom bidermajer stilu.

Šansa za napredak ukazala mu se kada je 1841. na sajmu u Koblencu njegov nameštaj zadivio kancelara Austrijskog carstva, kneza Klemensa Vencela fon Meterniha, koji je bio najuticajnija politička figura u Evropi nakon Napoleonovih ratova. Ubrzo pošto je na poziv kneza fon Meterniha, Mihael Tonet prešao u Beč, njegova firma u Bopardu je bila primorana da proglasi bankrot, i njegovi sinovi mu se pridružuju kako bi ponovo gradili posao u carskoj „Prizor iz kafea u Beču“, August Mandlick, akvarel, oko 1915. Na slici možemo videti Tonet stolice u ambijentu tipičnog bečkog kafea iz epohe Fin de siècle. prestonici. Njihov prvi veliki angažman u Beču bila je izrada nameštaja za gradsku baroknu palatu plemićke porodice Lihtenštajn. Sopstvenu radionicu Tonet je otvorio 1849. i iste godine je za princa od Švarcenberga izradio stolicu inspirisanu gracioznim i fluidnim dizajnom stolice iz palate Lihtenštajn. Ovu stolicu će Tonet od tada serijski proizvoditi kao model br. 1, što je prvi u nizu brojeva modela stolica, ali i drugih tipova nameštaja, koji će u decenijama koje slede uspeti da osvoje gotovo čitav svet.

Na veliki prodor i uspeh firme Tonet nije toliko uticala njihova aristokratska klijentela, koliko njihova saradnja sa čuvenim bečkim kafeima. Navika svakodnevnog odlaska u kafe svojstvena je životnom stilu Bečlija još od kraja 17. veka, kada je nakon turske opsade Beča prvi kafe u carskoj prestonici otvorio jermenski špijun po imenu Deodato. U 19. veku to su bila glavna mesta u kojima se odvijao društveni, politički, kulturni, literarni, umetnički, kao i prozaični svakodnevni život Bečlija. Pisci, umetnici, aristokrate, oficiri, poslovni ljudi iz miljea srednje i visoke buržoazije – svaki od tih krugova imao je svoj kafe, ali su se takođe i međusobno susretali upravo u kafeima, koje su doživljavali kao svoju drugu kuću. Tako je, na primer, inovativni umetnički pokret bečke secesije, na prelazu iz 19. u 20. vek, nastao u kafeu Griensteidl, gde su se okupljali mladi umetnici progresivnih ideja. Tonet je za otmeni kafe Daum izradio model stolice br. 4, kao i čiviluk za kapute i šešire koji će postati jedan od najpopularnijih modela njegove firme.

Kada se u vođenje posla aktivno uključilo pet sinova Mihaela Toneta, 1853. je porodična firma nazvana „Gebrüder Thonet“ („Braća Tonet“).

Revolucionarni izum koji je omogućio Tonetu da proizvodi nameštaj dopadljive elegancije, karakterističnih vijugavih i zaobljenih formi, koji je istovremeno bio izuzetno lagan i pouzdano solidan, bio je metod savijanja punog drveta bukovine pomoću vodene pare, koji je on patentirao 1855. Zahvaljujući ovom inovativnom mehaničkom procesu Tonet ulazi u masovniju, industrijsku proizvodnju svog nameštaja, koji je bio jedinstvenog i prepoznatljivog izgleda, a mnogi od njegovih modela postaće univerzalne ikone dizajna, omiljene i aktuelne do današnjih dana.

Katalog proizvoda firme „Gebrüder Thonet“ objavljen 1859. sadržao je četrnaest različitih modela stolica, pri čemu je model br. 14 bio najjednostavniji i najjeftiniji, i upravo je on stekao najveću popularnost. To je bila stolica namenjena kafeima i restoranima, a između 1859. i 1930. godine širom sveta je prodato najmanje pedeset miliona ovog modela stolice. Ovaj i slični modeli Tonetovih stolica postali su sastavni deo inventara kafea, restorana, hotela i balskih dvorana u Parizu, Berlinu, Veneciji, Londonu i drugim evropskim gradovima. One su ovekovečene na slikama Tuluz-Lotreka, Anrija Matisa, kao i drugih slikara, ilustratora i karikaturista. Sa pojavom fotografije i filma, Tonetove stolice, a posebno model br. 14, postaju ikonični deo popularne kulture.

Ideja o serijskoj proizvodnji nameštaja, koji je bio označen brojevima modela i reklamiran putem štampanih kataloga firme, proistekla je iz Thonetove ambicije da osvoji svetsko tržište. Ključni deo ove strategije bila je proizvodnja nameštaja sastavljenog od standardizovanih delova. Kupcima su isporučivani delimično završeni proizvodi koji su se sklapali na Tonetovim prodajnim mestima lociranim širom sveta. Pojedinačni delovi zauzimali su znatno manje prostora nego cele stolice i dugi komadi nameštaja, pa su delovi za trideset šest stolica modela br. 14 ili br. 18 mogli da stanu u samo jedan transportni sanduk i tako spakovani putuju prekookeanskim brodovima, masovno osvajajući tržišta u Severnoj i Južnoj Americi.

Stranice iz kataloga firme „Gebrüder Thonet“, objavljenog 1886. godine, svedoče o bogatoj i raznovrsnoj ponudi ovog čuvenog proizvođača nameštaja. U ponudi naše antikvarnice Voulez–Vous Art možete pronaći modele stolica, dvoseda, čiviluka, držača za novine i druge komade koji predstavljaju bezvremenske klasike firme Tonet, a koji su iz godine u godinu bili predstavljani i reklamirani u katalozima poput ovog.

Firma „Gebrüder Tonet“ beskompromisno je pratila aktuelne i inovativne moderne tendencije svog vremena, pa je tokom prvih decenija 20. veka proizvodila nameštaj prema dizajnu znamenitih arhitekata progresivnih načela, kao što su Oto Vagner (Otto Wagner, 1841–1918) i Jozef Hofman (Josef Hoffmann, 1870–1956). Kao vodeći predstavnici bečke secesije, ubrzo su se distancirali od njenog dekorativnog izraza, zagovarajući radikalniji pristup zasnovan pre svega na funkciji predmeta, uz jednostavnost dizajna i primenu novih materijala i tehnika proizvodnje.

Firma „Gebrüder Tonet“ učestvovala je u izradi nameštaja koji je Oto Vagner 1906. godine dizajnirao za novu zgradu Austrijske poštanske štedionice – Postsparkasse. U to vreme, na vrhuncu svoje karijere, Vagner je razvio revolucionaran i moderan koncept dizajna, usmeren pre svega ka funkciji predmeta i minimalizmu. Za kancelarijske prostore osmislio je stolicu sa rukohvatima od savijenog drveta i detaljima od aluminijuma, koju je Tonet uvrstio u svoju redovnu proizvodnju kao izuzetno popularan model br. 6527, poznat i kao „Postsparkasse stolica“. Istovremeno, tradicija predstavljanja ovakvih modela kroz kataloge ostala je važan deo identiteta firme, pa su se slični komadi kontinuirano reklamirali i nudili kupcima širom sveta.

Dizajnirajući predmete za Viner Verkštate, Hofman se dosledno pridržavao pravih linija, ravnih površina i upotrebe kocke i kvadrata kao osnovnih dekorativnih elemenata, zbog čega je i stekao nadimak „Kvadratić Hofman“. Jedan od njegovih značajnih projekata bio je dizajn nameštaja za čuveni bečki Kabare Fledermaus (Kabare Slepi miš), koji je 1907. godine postao omiljeno okupljalište Bečlija avangardnih ideja, intelektualaca i umetnika, među kojima je redovan gost bio i slikar Oskar Kokoška.

Nameštaj koji je Hofman dizajnirao za Kabare Fledermaus ušao je u redovnu proizvodnju firme „Gebrüder Thonet“, čime je nov i moderan princip unutrašnjeg uređenja zaživeo u mnogim privatnim i javnim enterijerima u Beču, Austriji, ali i širom Evrope.

Originalni nameštaj za kabare Fledermaus izradila je firma Jacob & Josef Kohn. Ona je nastavila da proizvodi modele ovog nameštaja do 1914, kada je pripojena firmi Mundus, koja je zatim 1921. propojena firmi Gebrüder Thonet. Tako se Tonetova kompanija svrstala među najveće svetske proizvođače nameštaja.

Sledeća etapa u promovisanju revolucionarnih inovacija bila je Tonetova saradnja, tokom 30ih godina 20. veka, sa briljantnim, mladim arhitektom Marselom Brojerom (Marcel Breuer, 1902 – 1981), koji je prvi dizajnirao nameštaj od savijenih čeličnih cevi, inspirisan izgledom i metalnom konstrukcijom drške za bicikl. Marsel Brojer je jedna od stvarnih ličnosti po kojoj je osmišljen lik vizionarskog mađarskog arhitekte Lasla Tota, glavnog protagoniste filma „Brutalista“ iz 2024. Marsel Brojer je pohađao čuvenu školu Bauhaus, koju je 1919. osnovao u Vajmaru (Nemačka) arhitekta Valter Gropijus (Walter Gropius, 1883 – 1969). U školi Bauhaus primenjen je potpuno nov koncept obrazovanja umetnika, arhitekata i dizajnera, sa idejom da se brisanjem granica između svih umetnosti, arhitekture, dizajna i industrije osmisli „građevina budućnosti“ u kojoj bi vladala harmonija društvene i duhovne dobrobiti i funkcionalnosti, sa ciljem opšteg poboljšanja kvaliteta života. U okviru škole Bauhaus bila je aktivna i radionica za izradu nameštaja, na čijem čelu je od 1924. do 1928, pošto je završio studije, bio Marsel Brojer, radeći na razvijanju svog minimalističkog dizajna nameštaja od savijenih čeličnih cevi. Sopstvenu firmu za izradu nameštaja pod nazivom „Standard Möbel“ Brojer je osnovao u Berlinu 1925, da bi je već 1929. preuzela etablirana kompanija Tonet, što je omogućilo masovnu, industrijsku proizvodnju Brojerovog inovativnog nameštaja od čeličnih cevi. U Tonetovom katalogu za 1930. – 1931. predstavljena je sveobuhvatna kolekcija nameštaja od čeličnih cevi, radikalno modernog dizajna, a modeli stolica S 32 i S 64 postaju ikone novog koncepta uređenja enterijera, pri čemu ostaju veoma popularne i aktuelne do današnjih dana. Tonetov nameštaj od čeličnih cevi proizvodio se u fabrici lociranoj u nemačkom gradu Frankenberg, na reci Eder, koja će nakon Drugog svetskog rata postati sedište kompanije Tonet.

Stolice su nastale prema originalnom dizajnu Marsela Brojera, u redovnoj su proizvodnji firme Tonet od 30ih godina 20. veka pa sve do danas.

Za „Voulez – Vous Art“
Melisa Niketić,
_{Dipl. Akademija za umetnost i restauraciju Pallazzo Spinneli, Firenca, Italija
(Odsek restauracija nameštaja i procena antikviteta)}